Објавио: 30. јула 2018, 17:26 аутор Сцотт Глаисхер 3,2 од 5
  • 3.80 Оцена заједнице
  • 5 Оценио албум
  • 3 Дао је 5/5
Дајте своју оцену 12

Када је Б.о.Б. је био на врху роокие рап света са својим смртоносним авионима из 2010. године, нико не би предвидео да ће завршити и да ће бити познат као становник Хип Хопа. Ипак, након неспорно опадајуће музичке путање од његовог дебија (а да се и не говори о вртлогу надзора величине Канзаса који је пратио његове контроверзне погледе на свет), не би требало да чуди што је прогласио ЗМАЈ да буде његов #Лалбумалман.





Не значи да Б.о.Б није добар репер или тачан аутор песама. Али стварност ситуације кроз његове теорије Цхристопхера Словумбуса је да су оне резултирале његовим највећим насловом откако је био параноичан у клубу са ускоро легендарном игром Ти Долла $. Да је овај албум објављен као коначни позив, можда би слушаоцима донекле закључио тако пегаву, али остварену каријеру. Међутим ЗМАЈ је прилично безобразан излет који не чини ништа - позитивно или негативно - за разочаравајуће наслеђе Бобби Раи-а.






ЗМАЈ започиње тврдим Кумбајом који ће изазвати климање главом захваљујући ударцима Б.о.Б-а, али сигурно не због његових решетки. Покушава да рептира у сада мегапопуларном Мигосовом двоструком току, али промашује џеп на сваком кораку оба стиха. Његов наследник, Матадор Бобби, је промрмљани неред који ће несумњиво добити шамар помоћу дугмета за прескакање, али мало лирске утехе може се наћи на налепници Гоод Ниггер Стицкер (Фреестиле). У једноставном басу и хи-хат ритму, Бобби говори о неком свом прошлом и садашњем простору у Хип Хопу, плус здраву дозу тренутне реп критике. Ово су хронике црног мађионичара, који је напустио рап посао / Направио неке плакете са непријетећом црном сликом, освјежавајуће је свјестан себе док не мораш да кажеш Хајде, кујо, имам то / немам глуп то доле, они само морају сустићи, могу се протумачити као прилично горка препрека према новој генерацији.



Албум затим пушта низ песама са енергичним ритмовима - све које је у целини или делимично произвео сам Б.о.Б. Овде се поставља питање: да ли је / је ли Б.о.Б био бољи продуцент од репера? Наравно, силази са неких замршених личних барова на Донтбенободисбитцх-у (Твој живот је у чворовима, мој живот би могао изгледати усклађенији, али ја сам на самоубилачком сату / Па, започни акорде, БоБ, звучиш богато и досадно / кажем сте само гомила гомиле гована с порама), али језива основа хорора из 90-их и откачене удараљке које уводе у интроспективне линије свакако су примамљивије.

Т.М.И. са Великом Хавијем можда је бољи пример ритмова> барова са нечујним стиховима и рефренима које гута невероватна замка откуцана из свемира. Завршава ЗМАЈ са добро пробуђеним Лошим рачунаром у коме он размишља о социјално-економским превирањима суоченим са данашњим осакаћеним друштвом. Осјећај се осјећа довољно искрен, али ће оставити слушаоцима више питања него одговора. Не изричито изјављује пензију, али одлази са редовима као што су: Имао сам свој део губитака / Имао сам свој део предавања / И сигурно знам шта је то, песимистички је начин да се затвори осмогодишњак. године каријере. (За записник, не верујемо му.)



На страну наводне пензије и теорије о равној земљи, ЗМАЈ пропушта више него што погађа - посебно када је у питању писање песама. Није довољно лудо где ће људи хвалити његово одсуство, али није довољно добро ни да људи воде кампању да се он држи около.