Објављено: 25. маја 2016. у 09.46 од Аманде Басса 3.8 од 5
  • 3.70 Оцена заједнице
  • 10 Оценио албум
  • 5 Дао је 5/5
Дајте своју оцену 32

Прошле су скоро две деценије откако се истакнути продуцент хип хопа Тхе Алцхемист позајмљивао својим звучним кулисама Куеенс-у, њујоршким реп-легендама Хавоц и Продиги, познатијим као Мобб Дееп. Увек је било подударања које је имало савршеног смисла - Алцхемист-ов злокобан звук био је идеалан додатак измученим текстовима двојца који говоре о начину живота у Куеенсбридге хоусе-у. Има смисла само то што би се сада остварили комплетни напори за сарадњу са Алцхемист-ом и Хавоц-ом, а оно што дуо Тихи партнер Албум је додатно интригантна чињеница да Хавоц, такође продукцијска снага на коју треба рачунати, има потенцијал да допринесе много више од риме. Питање је како је време постарало производ који су њих двоје створили од свог процвата у прошлим годинама?



Срећом за њихове дугогодишње обожаваоце, Хавоц-ове риме још увек се односе на тај ситни живот, а Алцхемист-ова продукција и даље пружа одговарајућу пратњу за оно што Хавоц има да каже. Особине су оскудне и очекиване, ограничене на наступе колега из Њујорка, ослонаца Продиги, Цормега и Ву-Танг Цлан'с Метход Ман. Истакнута карактеристика ове тројице припада Метход Ман-у на Буцк 50'с & Буллет Воундс који долази коректно са испоруком и игром речи док пљује то је нада, донео сам вам кусур, нема Обаме, попут четири четвртине, неки репери мењају за долар. Све је то успех у суштинском ритму Алхемичара којим управља клавир, наглашен оштрим замкама. Такође вреди напоменути како се неприметно улива у следећу песму, Јуст Беинг Ме, још једну песму у којој Алцхемист блиста ритмом преклопника на средини нумере који прелази у синт-тешку инструменталну међупродукцију.



Такође је вредно пажње како је Алцхемист-у требало времена да обезбеди да цео албум неометано тече, можда толико да често ударајући беатмакер никада не зазвони једним тактом. Много пута се једва осећа као да се песма завршава, а друга започиње, што мами слушаоца да је озбиљно послуша, редом, од почетка до краја (иако се, чудно, албум затвара Мегиним стихом; занимљив избор за сидро ЛП-а). А Хавоц, иако лирично, помало не онакав какав је био на врхунцу деведесетих, храни се носталгијом свог обожаватеља за криминалним подземљем 41. Сиде-а, реповима о палицама, убијању људи и јебању ваше кује као украс, виси ми о јајима (на Баци пешкир). Међу осталим истакнутим албумима су Оут тхе Фраме, где Алхемичар узима мелодични риф погодан за успаванку новорођенчета и веже је ударцима, ударајући буме и бапове, док Хавоц поетично говори о слагању папира, ношењу ватреног оружја и трајном успавању људи, све заједно онолико привлачна удица колико би могла да има метак метак пропуцан.








Иако то није најиновативнији пројекат, Тихи партнер изузетно добро држи формуле и испуниће жеље публике, уз реална очекивања узета у обзир у вези са неизбежним протоком времена и зрелости, наравно.